WeBible

На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?

Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:

Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.

Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;

Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.

Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.